cacylesscons

Rječnik jača veze CG i Makedonije

cacylesscons | 06 Јануар, 2019 19:50

Pollitika

❤️ Click here: Rječnik jača veze CG i Makedonije

Radni sto treba da je u visini laktova. Zaštitni znak muzeja je i čuvena Harijeva silueta na stepeništu dok pored njegovih nogu, stoji začuđeni mačak, koji kao da se nešto dvoumi. Kuæe nisu nikakvom ogradom ograðene, a po selima, naroèito novim i najnovijim, nema šume, te su sela gola i izgledaju divljaèna.

Ali u sadašnjoj situaciji, ako se stvari nastave ovako razvijati, nema druge. Problem koji za sada nailazi na poteškoće u oblasti pravne formulacije jeste pušenje u privatnim stanovima. Način koji oni uglavnom biraju ne odgovara demokratskom društvu u kojem sloboda izražavanja i slobodni javni diskurs podrazumijevaju i odgovornost za javno izgovorenu ili napisanu riječ. Pozderac je objasnio stav Partije u vezi sa gore spomenutim problemima na slijedeći način.

Posebno ako bi iz toga nužno proizilazio ruski izlazak na topla mora, dominacija Bosforom i Dardanelima i ugrožavanje kolonijalnih posjeda zapadnih sila na Bliskom i Srednjem istoku. Свесна сам да ће се одозго наметати и стварати разлике, али не мислим да ће то бити баш тако успешно. Freska s desne strane ovih vrata, kad im se licem okrenemo, pretstavlja èoveka sa nekom vrstom kape, kao turbanom, na glavi, okrugle brade, u æurku do zemlje, postavljenom lisièinom, sa rukavima do lakata zasukanim, i u zelenoj anteriji sl. Prema ovome ukupno imovno stanje stanovništva u toku od 20 godina nije uveæano, no je èak može se reæi opalo, jer na istom zemljištu i sa istim brojem grla domaæe stoke - izuzevši ovaca - živi danas 127 domova više no što ih je bilo 1911 god. Muslimanske pesme pominju Bijeljinu u kontekstu borbi za Zvornik i oko njega, a hrišćanske u neistorijskim sižeima — osim Vuk IV, 29 koja peva o knezu Ivi od Sembe-rije vide POPOVI. Tako mi prikupljena graða osta nedirnuta punu godinu dana. Htio bih da ne pomisliš kako širim neku hrvatsku, hadezeovsku, ustašku propagandu - da ne kažeš na kraju: Od njega se nije ni moglo drugo očekivati! Kod nas je bilo obrnuto. Za razliku od drugih, ja smatram da se ovom krivuljum mogu objasniti mnogi socijalni fenomeni. Èim se Radule sastao sa Turcima on vikne na seljake, te skoèe na nizame i sve ih pobiju, ali pogine i Radule. Takva su na pr: Macavar Do katun sela Vojinoviæa , Šake strane više sela Pišèa , Mataruge kraj severno od Todorova Dola , Bobani do Prijespe udut sela Duži , Drpe katun zaseoka Lica , Bobotin Vrh u selu Gornjem Unèu , Ruðin Do iznad katuna Vojinoviæa , Murgule dolina iznad staroga groblja na Pišèu , Pioska, Kreèman, Minina Varda i Bovani mesta oko Dobrog i Todorovog Doda.

Pollitika - Kontraverzna tumačenja i približavanja, Bonn, 2002, 118. Kad je čuo da smo iz Crne Gore, odmah je znao zbog čega smo došli.

Projekat Rastko Cetinje - Svetozar Tomic: Piva i Pivljani Svetozar Tomiæ Piva i Pivljani Poseban otisak iz Srpskog etnografskog zbornika knj. LIX Naselja i poreklo stanovništva knj. Cvijiæ Urednik d-r Vojislav S. Radovanoviæ, dopisni èlan Srpske akademije nauka Kartu oblasti u prilogu izradio Antonije Laziæ, kartograf Geografskog zavoda Univerziteta u Beogradu. Crteže u tekstu, sa oznakom 0. Crkvicama; sve zgrade šticom pokrivene. Tripke Grede u selu Kuliæima. Gornji deo groba: dužina 2,41 m. Donji deo: visina 0,30 m. Simeon Mirotoèivi, freska u manastiru Pivi. Sve su to narodne rukotvorine u kuæi Tripka Grede u Kuliæima. Još pre Balkanskoga rata Jovan Cvijiæ mi je èesto govorio da bi trebalo obraditi Pivu i Banjane kao što sam obradio Drobnjak. Govorio je: to je jedna etnièka celina i korisno bi je bilo obraditi radi poznavanja, tih naših dinarskih plemena, i malo je naših krajeva, koji se pominju u XIV, XV, XVI i XVII veku, u vezi sa. Dubrovnikom, kao što su Banjani i Drobnjaci. Banjani su bili još sklonište i utoèište mnogih srpskih porodica, gonjenih od Turaka, i posle rasadnik za naseljavanje Katunske Nahije, Nikšiæa, Drobnjaka, Pive, Golije, a preko ovih i oblasti stare Raške i velikog dela Srbije. To se da lepo videti iz života i kretanja i pojedinih pivskih porodica. To potsticanje Cvijiæevo uèinilo je da sam, za vreme velikog školskog raspusta 1912 g. Iako tada politièki odnosi izmeðu Srbije i Crne Gore nisu bili sasvim bratski, ja sam u Crnoj Gori toga puta prošao da ne može bolje biti. Ondašnji crnogorski ministar unutrašnjih dela izdao mi je uverenje 25 juna 1912 g. Po povratku iz Crne Gore, taman sam pristupio sreðivanju prikupljenog materijala prvo za Pivu i izradi fotografskih snimaka, a nastupi Balkanski rat. Odem u vojsku demobilišem se 29 avgusta 1913. Tako mi prikupljena graða osta nedirnuta punu godinu dana. Po demobilizaciji, posle odmora od nekoliko dana, ponovo otpoènem obradu graðe barem za Pivu. No i to nije dugo trajalo, jer bih postavljen 26 septembra iste godine za prosvetnog inspektora za Kosovsku oblast i odmah sam morao iæi na novu dužnost. Zbog selidbe i velikog i sasvim novog posla na novoj dužnosti, obrada prikupljenog, materijala odloži se i ovoga puta na neizvesno vreme. Negde poèetkom aprila 1914 grd. Rad je prilièno napredovao, ali mobilizacija i. Otišlo se u rat u julu 1914 god. Po odlasku vojske iz zemlje 1915 god. Nisam više ni mislio da zapoèeti rad o Pivi ikada i dovršujem; ali opet na potstrek pok. Cvijiæa latio sam se posla i 1922 god.. Moj rukopis je pregledao Cvijiæ i našao da je dobar i predložio, Akademiji da ga primi i nagradi. Akademija je usvojila predlog Cvijiæev i spis nagradila prvom nagradom:od 6. Bojao se da mi se što ne desi, jer su se još i tada oseæale posledice rada onih iz Rima i Gajete. A kakvo je bilo stanje 1920, 1921, 1922, 1923 godine u Crnoj Gori najbolje pokazuje ono sveže mramorje oko Nikšiæa i po drugim krajevima Crne Gore. Izvršio sam preduzeti put i po povratku u Beograd sredio sam materijal, izradio nove fotografije i dovršio rad, koji je sa ovim dopunama poveæan skoro za jednu treæinu. Popravljeni rukopis pregledao je d-r Jovan Erdeljanoviæ i uèinio izvesne napomene. Ja sam postupio prema napomenama d-r Erdeljanoviæa i tako ispravljen rukopis vratio Akademiji. Ne samo za ovaj rad, no za sve moje dosadašnje radove, iz etnologije i antropogeografije imam najviše da zahvalim Jovanu Cvijiæu, svome profesoru i uèitelju. Ja sam jedan od njegovih prvih uèenika i slobodno smem reæi: što je Vuk za jezik i narodne umotvorine, da je to Cvijiæ za poznavanje naselja i porekla našega naroda. Zato neka je Jovanu Cvijiæu velika hvala i kao uèitelju i kao radniku na prouèavanju života i rada našega naroda. Na istoku je Pive Drobnjak, na zapadu Gacko i Golija, a na jugu Šipaèno. Do godine 1875 Piva, je bila pod turskom upravom, a od toga vremena do našega ujedinjenja bila je u sastavu Crne Gore. Granica Pive, prema Drobnjaku, polazi od Tovarovca, na levoj obali Komarnice, u samom kanjonu prema Dubrovsku, pa ide, preko reke, uz Brijeg, kosom u Kamenicu, na putu Dubrovsko-Bezuje, u Dragaljevu. Odatle granica ide u Ležakovac, u njegov najviši vrh, pa u granicu na pomol Studenoj. Od Prutaša granica ide u Škrèko Ždrijelo, pa u Soje, zatim kosom planine do Pašine Gomile. Iz Pašine Gomile granica ide u Štulac, pa izmeðu Tepaca, i sela Crne Gore spušta se u Taru u Jezik. Od Jezika granica Pive ide Tarom do Šæepan-Polja, jo stava Pive i Tare. Tu prelazi reku, pa ide uz planinu Kruševo više Mratinja, pa uz Vuèevo Polje do u vrh Magliæa. Od Magliæa granica ide u planinu Vlasulju, zatim preko planine Krušèice u Lebršnik, pa onda više Stubice i preko Ravnoga u Magareæu Stopu. Od Magareæe Stope granica ide u Latièno, u Novakov Bunar, pa slemenom planine Golije u Mramor, više èesama. Odatle ide u Bajovo Ždrijelo, pa u Šišman-Vrh 1503 m. Vrlo se èesto dešava da ovako povuèena granica odvoji od jednoga plemena jedan deo bilo utrine, bilo planine ili gore šume i dodeli ga drugom plemenu s kojim ovo odvojeno zemljište nema nikakve ekonomske a èesto ni fizièke zajednice. Da li je tuðe ili srpsko još nije utvrðeno. I kod Srba i kod Hrvata ima naziv: Pivare, Pivnica, Pivnice, a kod Slovenaca: Pivka za sela i zaseoke. U našim pisanim, dosada poznatim, spomenicima prvi put se pominje Piva kod popa Dukljanina u drugoj polovini XII veka. Zatim Piva se pominje u Svetostefanskoj hrisovulji od godine 1313-1318. Ovde je interesantan sluèaj i ima verovatnoæe da je starije ime Piva kod kraja no kod reke. Vrbnica je pritoka Pivina, ali naselja iz doline Vrbnice nemaju nikakve veze sa rekom Pivom, da bi im ova mogla nametnuti svoje ime. Da može neka župa dobiti ime pa kakvom mestu, koje se u njoj nalazi a ne po reci, koja kroza nju protièe, imamo lep primer u imenu: Brskovska Župa, koja je dobila to ime po brdu Brskovu na kome je podignut i grad istoga imena, a ne po reci Tari, i to velikoj reci, koja kroz nju protièe. Duža osa oko 55 km. Njene strane spuštaju se ka reci Pivi nejednakim i neravnim terasama. U ovoj udolini reka Komarnica-Piva usekla se za nekih 600-750 m i stvorila najlepši kanjon što može biti. Po morenama i tragovima gleèera, koji se u Pivi nalaze po Cvijiæu do 1119 m. Vrhovi Durmitora, Magliæa, Vlasulje i Vojnika virili su iz toga lednika i izgledali kao ostrva. I danas, kad se Piva pogleda sa Vojnika ili Prutaša, ona ima oblik jednoga velikoga korita, iz koga je gleèer otekao gleèerskim jezikom ka Šæepan-Polju, klisurom izmeðu Ulobiæa i Sokola. Pritiskom na bokove, stropoštavanjem, lomljenjem i topljenjem, lednik je unekoliko ublažio one izrazite i oštre oblike na površini Pivinoga tla, što je ostalo iza krasnoga procesa. Velika masa leda, koja je morala biti u Pivinom koritu u glacijalnoj periodi, snosila je prilikom svoga kliženja i topljenja trošni materijal u nizine i u reku Pivu, a na tvrðim stenama lednik se prelamao i stvarao otseke sliène reènim terasama. Proces topljenja, i oticanja toga velikoga pivskog lednika slièan je otapanju velikih nameta smetova i postajanju podnametnih potoèiæa. Ta radnja i dala je Pivi oblik proširenog reènog korita. Ukoliko se veliki lednik topio i spuštao ka velikoj osi - današnjem koritu reke Pive - utoliko su se njegove boène strane, nailazeæi prilikom svoga kliženja na èvrste stene, lomile popreèno. Tragovi ovog procesa poznaju se po morenama i drugim znacima s desne strane Pive: u zaravni Bezuja, po Pišèu, po Vojnoviæima i G. Tih zaravni ili ravni ima i s jedne i s druge strane Pivinog kanjona kao retko gde u takvom terenu. Pojedine od njih bi èinile celinu da ih nisu reène doline isprekidale. Zarisnik je u Župi, u blizini Pivinog korita, najviši: visina mu je oko 1300 m. Morenski materijal, koji je morao biti rasturen po celoj Pivi, potoci su razneli i sneli u reèna korita, te ga danas na pojedinim mestima nema, a na drugim ima mnogo manje no što bi trebalo da ga bude. Intenzivna erozija Pive uèinila je da i reke Vrbnica i Sinjac pojaèaju snagu i spuste svoje korito do nivo Pive. To se Pivino dejstvo oseæa i na opuštanju korita suvotoèine Suvodola. Ovakvi površinski oblici Pive dokazi su da je poslednji proces, fluvijalni, važniji nego karsni. Preko ovih su trijaski kreènjaci, a vrhove èine jurski kreènjaci. Debljina ovih kreènjaèkih masa u Pivi je ogromna, iznosi do 1700 m u vertikalnom preseku, Ovolika kolièina kreènjaka i èini da je Piva karsna oblast sa svima osobinama blagoga karsnog terena. Suvo karsno polje olièeno je u Breznima, a tipskih karsnih vrtaèa ima po celoj Pivi. One se sa Golije lepo vide po Štiverovcu, po polju Pejoviæa iznad Osoja miljkovaèkog, po Zakamenu iznad Sinjca, Rudinica i Seljana i po Goransku. Ima ih i po Budnju i Brljevu. A Pivska Planina je sva pod vrtaèama. Osobito su te vrtaèe izrazite po Gornjim Crkvicama, Pišèu, Borkoviæima i Dubljeviæima. Ali od svih karsnih vrtaèa u Pivi najizrazitije su one po Dubi na desnoj obali Pive, prema Mratinju gde ih narod zove vrganje od vrg. Visoke pivske planine su po njenim granicama. Na istoku je Durmitor sa vrhovima: Prutašem 2400 m , Sojama 2460 m i Štuocem 2140 m , na kojima je granica izmeðu Drobnjaka i Pive. Na SZ, na granici Pive, nalazi se èitav splet planina sa vrhovima od preko 2000 m. Tu su Magliæ 2387 m , Volujak, Vlasulja 2339 m , Veliko Bioèe 2395 m , Štirno, Durmitor, Vitlovi, Janèarica, Kruèica 2142 m. Sve ove planine èine jedan planinski masiv, bogat pašom i veènim nametima snega. Šumski pojas na ovim planinama, sa pivske strane, penje se do 1600 m. Sa zapada su duž granice šumovite planine Smrekovac, visoravan Ravno, Ledenice, Latièno i Golija. Sa juga Pivu zatvaraju ogranci Golije i planina Vojnik koji pripada Pivi, Drobnjaku i nikšiæskim selima. Vojnik je nedovoljno prouèen. Da li zbog toga što je sputan i što se na nj dosta teško popeti ili što je prema Durmitoru i masivu Magliæ-Volujak-Bioèe neznatan i od manjeg interesa? Vojnik, istina, nema velikih cirkova kao Durmitor i Magliæ, nema ni ogromnih veèitih nameta snega kakvih ima na Durmitoru sa severne strane ispod Šljemena , ali on ima najizrazitiji tip karsne planine dinarskoga sistema. U glacijalnoj periodi na Vojniku je bilo lednika. Velika ledena masa, koja je bila razvijena, naroèito na severoistoènoj strani, kliženjem se lomila. Lednik sa severne strane, prema Drobnjaku, na Kondžilima, ostavio je slabe tragove. On se sjurio u korito reke Bukovice- Komarnice sa svim materijalom, i to je reka odnela, te nema morenskoga materijala s te strane; ali su lednici sa ostalih strana ostavili morene. Tako lednik sa severoistoène strane, naišavši u prvoj glacijalnoj periodi na tvrdi i jedri kreènjak, ispod sela Mokroga, rasplinuo se po mokarskoj ravni, istopio i ostavio morene. U drugoj pak glacijalnoj periodi lednik je morao biti manji, i on nije dospeo do Mokroga, nego se na jedrom kreènjaku Divana, više Mokroga, zadržao, rastopio i ostavio morenskog traga. Tako sada ima morena na Vojniku sa iste strane na dve zaravni: na Mokrome vis. Deo Vojnikova lednika, sa istoène strane spuštao se stepenasto na Krnov, pa na Vuèje, sa Vuèja na Bukovik, sa Bukovika na Veliko i Malo Lukovo. Morenski materijal, koji je sa ove strane Vojnika morao biti obilat, potoci su razneli i sneli u niže predele. Otuda se danas po Bukoviku i Lukovu vide velike kolièine oblutaka, u svemu sliènih reènim. Ovaj je gleèer svojom težinom naèinio sebi prolaz vlakom ispod Štirnoga Dola, ostavljajuæi u njemu dosta gleèerskog materijala i spustio se na zaravan Jasenove Poljane, koja je prekrivena morenskim glavicama. Potoci su sneli ceo lakši i trošni materijal sa Jasenove Poljane kroz Surdup i Šipaèno, a odatle jedan deo, preko jedne kreène preèage, u Nikšiæsko Polje. Gleèerskog morenskog materijala ima i po Živoj i po Breznima. Interesantan je fakat da se morenski materijal oko Vojnika spustio sa sviju strana skoro. Vojnik je velika pleæasta kreènjaèka masa izmeðu reke Bukovice, Mokroga, Krnova, Jasenove Poljane i Brezana. Pravac mu je ZSZ-IJI. Nad Bukovicom se Vojnik diže oko 1200 m, nad Krnovom oko 500, a nad ostalim podnožjima oko 900 m. Srednja mu je visina 1750 m. Svi su ovi vrhovi približne visine. Vojnik je najimpozantniji kad se gleda sa severne strane , sa planine Ivice. Vidi mu se nekih sedam visova sa sedam prevoja, sedam sedala, u jednoj liniji, pravca SZ-JI. Sredinu ove strane planinske èine Kondžila, najstrmija strana Vojnika. Podnožjem Kondžila teèe Bukovica, èiji je nivo tu oko 750 m. Veliki atmosferski talog i topljenje snega toliko jako rastvaraju kreènjak u vrhovima Vojnika, da se u toku jednog ljudskog veka stvore èitave žljebine, kršne glavice i vrtaèe. Strane Vojnika se terasasto spuštaju ka SZ prema Breznima i ka SI prema Mokrome i Krnovu. Na SZ i Z strane su Vojnika blažeg nagiba, manje krševite i pod šumom bukovom i èetinarima. Pored Štuoca, oble kršne glavice ispod vrha Vojnika, i Javorka - jednoga, kršnog grebena, preko koga vodi put Nikšiæ-Piva i koji vezuje ogranke Vojnika sa Golijom - ima Gola Strana, jedna rbatasta gola strana ispod Korijena. Na njoj se zapadni deo lednika sa Vojnika prelomio i jedan deo ostao u Živoj, a drugi je skliznuo u Brezna. Živa je za jedno 150 m. Istoène strane Vojnika su- dosta strme, krševite i pokrivene bukovom šumom. One dopiru do u Meke Dolove u Kruševicama, do Krnova i do Gradaèke Poljane. S ove strane Vojnik nije jednostavan, nego je izlomljen i ima dosta vrhova pokrivenih šumom i dobrom pašom. Svaki vrh izgleda kao da èini zasebnu planinu. Južne su strane Vojnika najblaže i postepeno se Vojnik uzdiže s te strane od Gornjega Polja do vrha. Šipaèno, Jasenova Poljana-Praga i Štirni Do, u dno koga ima voda Zminjac, to su tri zaravni terase na ovoj strani Vojnika. Obrasle su šumom, u nižim krajevima pitomom i bukvom, a u višim èetinarima. Sa ove strane najviši su vrhovi: Vojnik, Gradno Brdo i Prisiren. Vojnik je od trijaskog i jurskog kreènjaka. Podnožje mu je verfenski škriljac i pešèar koji se primeæuje u koritu reke Bukovice. Kreènjak je, osobito onaj sa severne strane, vrlo trošan. Vododržljivi slojevi su tek na visini od 800 m. Glavni izvor, na Mokrome, koji se zove Kuèine Peæi, posle toka od 90 m. Na zaravnima i po stranama Vojnika nalaze se tipske vrtaèe. One su dobile svoj pravi oblik i tip u glacijalnoj periodi. Danas grade sekundarne vrtaèe veliki snegovi i plahovite kiše. Sneg na Vojniku napada 2 do 3 metra debljine. Vrhovi mu se zimi zaoble i ujajèe, te izgleda kao jednostavna snežna masa. O kopnjenju sva voda od toga snega izuzevši po Kondžilima propada u zemlju kroz kanale u dnu vrtaèa. Na Vojniku nema vode, i stoka se zadovoljava rosom i snegom koji se po nametima zadržava do novoga. Ali na Vojniku ima preko leta mnogo manje snega nego na okolnim planinama iste visine. To dolazi, po mome nahoðenju, otud što mu je suviše karstan teren i što ima mnogo šupljina i vrtaèa. Karsnost Vojnika najbolje se ogleda u Poljicu Mokarskom, koje je izmeðu Divana i Mramorja. To je jedna talasasta karsna zaravan, prekriljena kršnim glavicama i mnogobrojnim primarnim i sekundarnim vrtaèama. Visina mu je 1625 m. Donje je bez šume, skoro poploèano jedrim kreènjakom, a veliko je oko 4 km 2. Izmeðu tih kreènih ploèa nalaze se prostrane tanjiraste vrtaèe, po kojima su rastureni letnji savardaci i kolibe. Gornje je Poljice skoro iste velièine kao Donje i pod šumom je bukovom i smrèevom. Prekriveno je pravim vrtaèama. Na prostoru od 1,5 km 2 izbrojio sam 34 vrtaèe, velièine u preèniku od 10 do 15 pa i više metara, a duboke su po 5 i po 8 do 10 m. Ove se vrtaèe najlepše mogu pregledati sa Mramorja. One su po obodu i stranama pokrivene šumom; dno im je golo i šuplje; kanali su im otvoreni. Vrtaèe se penju visoko uz Mramorje. Jedna je na visini od 1850 m. Ona je s južne strane Mramorja, gotovo pod samim njegovim vrhom. Piva spada u zonu karsnih oblasti i živom je vodom vrlo siromašna. U njoj èitavi krajevi, naroèito na desnoj strani Komarnice-Pive, nemaju ni potoka ni izvora i potpuno su bezvodni. Kroz Pivu protièu: Komarnica, Piva i Vrbnica a pogranièna joj je reka Tara. Bukovica, je veæa od Komarnice, ali pri sastavu njih dve Bukovica gubi svoje ime i dalje s7e zove Komarnica. Ispod Pivskog Manastira u Komarnicu utièe r. Sinjac, koji izvire u Prisoju manastirskom, pod samim Goranskom. Sinjac je dug svega 2 km. Izvor mu je vrlo jak: ima dva Oka, Veliko i Malo, i odmah je èitava reka. Streke njegovog korita su vrlo strme; on je pravo karsno vrelo i postao je erozijom izdani. Od utoka Sinjca u Komarnicu Komarnica gubi svoje ime i nastaje Piva sl. Od Sinjca do Šæepan-Polja Piva je duga 32,5 km. U Pivu utièu s leve strane tri pritoke. Jedna je od njih Vrbnica, koja postaje od više potoka: Orašnice, Sutulije i Zukve, koje dolaze s visoravni Ravno. Ima kanjone i vodom je dosta bogata. Druga je Suvodo, koji presušuje, po èemu je i ime dobio. Izvorište mu je u Jezerinama, koje su izmeðu Bioèa, Graca i Pleæa. I Suvodo ima u donjem toku kanjone. Treæa je Mratinski Potok, koji dolazi s Magliæa od Ulobiæa i Pleæa. S desne strane jedina je pritoka Pivina suvotoèina Pirni Do. Vodeni Do se s proleæa i s jeseni zajezeri, naroèito njegov niži deo, oko izvora Zminjaka i voda u njemu stoji po mesec dana. Reke Komarnica i Piva dužinom a Vrbnica širinom prostrugale su tle oblasti i u njemu naèinile prave kanjone. Vrbnice 400 do 600 m. Kanjoni Komarnice-Pive su vrlo strmi, krševiti, sa puno toèila i prla, a strane kanjona su obrasle šumom, naroèito leva, i niza njih je pristup reci vrlo težak, prosto nemoguæ. Kanjon reke Vrbnice ima strane blažeg nagiba, reèna je dolina šira i prostranija, te je pristup reci lakši. Strane kanjona su obrasle lepom bogatom šumom. Leva strana, ispod sela Stabna i Miloševiæa, ima pitomu šumu, a desna, ispod planine Žagrice, ima dosta borove šume, i to je crni bor, koji još zovu i pitomi bor. Na Vrbnici ima duž cele njene dužine prilièan broj vodenica i valjarica, dok na Komarnici-Pivi nema nijedne. Iako kroz Pivu teku dve ovolike reke, narod se pati bez vode, jer se vodom sa tih reka slabo ko može koristiti zbog dubine kanjona i nemanja puteva. Teren je ceo karsni, te sav vodeni talog što pada preko godine propada u zemlju. U Pivskoj Planini, koja se smatra kao èist karsni predeo, ima svega tri izvora sa kratkim otokom: Radoševina kod Ðedova Dola, na granici Pive i Drobnjaka; Gostaja u Nikolinom Dolu, u katunu Borkoviæa; i Sopot niže crkve Borièke, u Pirinom Dolu. Graðene su vode u ovom kraju: Pištet u Brvnu, niže Lokvice, u hataru sela Pišèa; Bjelanov Pištet kod Prutaša u Todorovom Dolu; Korita na Potrku u hataru pišèanskom; Izvori na Ruðinom Dolu u planini sela Vojinoviæa; Ublovi u udutu sela Kuliæa. Da pomenem još Sušicu koja izvire iz Škrèkoga Jezera, protièe kanjonom izmeðu Nedajnoga i Crne Gore i utièe u Taru. Na sušama presuši i otuda joj i ime. Tara je pogranièna reka Pivine oblasti od rta Jezika ispod Štuoca, ogranka durmitorskog, do Šæepan-Polja. Strane Tare sa pivske strane su terasaste, bogate šumom i imaju prilièno izvora, ali nema nijednoga potoèiæa a kamo li reèice da s te strane u Taru uvire osim Sušice. Na Šæepan-Polju Tara i Piva se sastavljaju i odatle nastaje Drina sl. Tara je na Šæepan-Polju veæa i u svako doba godine vodom bogatija od Pive. U kanjonu Komarnice-Pive izbijaju na dosta mesta jaki izvori. Neki su od ovih izvora prava karsna vrela, i oni su mahom do same reke. Od svih ovih pobrojanih živih i graðenih voda narod u Pivskoj Planini ima malo koristi. Pivska Župa je, meðutim, bogatija vodom, naroèito naselja u stranama u slivovima reka Vrbnice i Komarnice- Pive. Novija naselja u Župi, podignuta na katunima, živom su vodom takoðe siromašna. Klima je u Pivi kontinentalna, u Župi je malo blaža no u Planini. Zime traju pet i po do šest meseci, a leto šest do šest i po. Prelaz iz zime u. Èim s proleæa dan ojaèa i stane sneg da se topi nastaju kiše; s jeseni, pak, kiše poèinju u drugoj polovini oktobra i završavaju se oko Arhanðelova-dne sa snegom i lapavicom. Luèinske su kiše bujne, sa vetrom i pljuskom. Svaka vrtaèa i zatvorena dolina se od njih zalokvi; voda izbija iz svake peæine, jame i škrape. Ove kiše preseèe u jesen sneg sa jakim i hladnim severom, a u proleæe jarko sunce. Sneg pada u zimnje doba dva do dva i po meseca svaki dan. Osvane vedro i sunce greje, a u 10 sati zapodene se oblak sa Durmitora i zaèas prekrije celu oblast; oko podne sneg poène da pada i pada do ponoæi; onda prestaje, vedri se i tako biva nedeljama. Sneg je zimi suv i lak, a s jeseni i proleæa vlažan i težak. I narod i stoka lakše snose suvu zimu no vlažnu. Zimi èesto prekodan dune jug i objuži, a noæu nadjaèa sever i zamrzne tako da se površina snega sledi. Sve doline, vrtaèe i sve druge neravnine i kamenje sneg je pokrio i uravnio, tako da se može iæi na svaku stranu bez ikakve muke. Zamrzla površina snega je debela na desetine santimetara, pa je èvrst kao debeli sloj leda. Nekih godina sneg poène da pada o Krstovu danu. Zime su hladne i sve zamrzne. Na Pišèu duvaju vrlo jaki i hladni vetrovi. U Breznima je najhladnije. Zimi, kad sneg pokrije zemlju, padne magla po Crkvièkom Polju i ne diže se po mesec i više dana. Iz magle pada inje i temperatura se spusti do 25° ispod nule. Na ovu hladnoæu utièu: osojni položaj Brezana, okolne planine i u nekoliko reka Komarnica. Hladnoæe su najveæe oko Bogojavljenja. U višim krajevima letnja se kiša obièno završava gradom. Vodenoga taloga ima srazmerno dosta, ali je nejednako rasporeðen. Leta su èesto vrlo sušna kao što je bilo 1922 god. U Pivi su maj i juni sveži, juli je umeren i èak vlažan, a avgust i prva polovina septembra su vrlo topli, naroèito meðudnevica. U Pivi nema kolskoga puta, te se može slobodno nazvati zemlja bez puteva. Bio je projektovan put Nikšiæ-Goransko, èak je nešto i trasirano u udutu nikšiæskome i poèelo da se gradi, pa je tako i ostalo. Time se i objašnjava zaostalost Pive i Pivljana u mnogo kojeèemu od susednih krajeva. Putevi kakvi su bili u vreme tursko takvi su i danas: kozje staze i krèanici za one brdske male konje i više ništa. Još je reka Komarnica-Piva presekla Pivu na dva potpuno odvojena dela. Osim mosta na Krscu, ispod Pirnoga Dola, koji je pre nekoliko godina naèinjen, i mosta ispod Manastira,: koji se neprestano kvari, treæega prelaza: nema na ovoj reci na dužini od nekih 70 km. Jedino leti, kad su veæe suše, ova se reka gazi i to samo na èetiri mesta: prema Mratinju ispod Dube, prema Plužinama ispod Pirnoga Dola, na ušæu Sinjca ispod Manastira, i pod Breznima prema Dužima. Prilaz je ka ovim gazovima gotovo nepristupaèan i neshvatljiv za stranog èoveka dok ne bi sam to video. Ide se kanjonom pored reke i put je ponegde romantièan i prijatan, ali vrlo èesto i opasan i po konja i èoveka da se ne survaju u reku. U Pivu se može uæi putanjama sa više strana: iz Drobnjaka preko Dragaljeva na Bezuje niz Jezera preko Dobrog i Todorovog Dola na Pišèe; iz Foèe na Šæepan-Polje u Donje Crkvice; od Gackoga na Ravno pa u dolinu Vrbnice; iz Golije, preko Višæinja-Dola, na Osjeèenicu ka Manastiru i Rudinicama, i najglavniji: od Nikšiæa preko Šipaèna na Lipovu Ravan i Javorak, pa na Brezna. Ovim poslednjim putem se održavala veza izmeðu Pive i Crne Gore. Izuzevši zimi, dva do dva i po meseca, ovaj je put u saobraæaju cele godine, dok su ostali prolazni samo za vreme letnjih meseci. Da bi Piva mogla živeti i razvijati se, treba je vezati kolskim putevima: Goransko-Gacko ili Pružine-Gacko; Goransko-Nikšiæ; Goransko-Foèa i Šavnik-Bezuje- Manastir. Od Bezuja treba naèiniti ma i uzan kolski put za Crkvice i dalje za Šæepan-Polje. Za sve vreme turske uprave Piva je bila u sastavu hercegovaèkog mostarskog mutesarifluka: okruga a pod kajmakamom srezom cernièkim. Tako je bilo po svoj prilici zbog toga što je Piva bila bliža okružnoj i sreskoj turskoj vlasti i što je u njoj kroza sva vremena bilo dosta turskih èifluka i muslimana, èifèija i radnika. Od svojih vlasti Piva je imala vojvodu i seoske knezove. Nigde se u njoj ne pominje oberknez, tj. Prve su vojvode bile iz kuæe Jokoviæa iz sela Zabrða, pa je vojvodstvo prešlo na kuæu Lješeviæa, pa na Lazara Soèicu iz Plužina. Vojvode iz kuæe Jokoviæa i Lješeviæa bile su u vremenu turskom, a vojvodstvo Lazaru Soèici po narodnoj želji dao je Knjaz Nikola u prvom srpsko-turskom ratu. Da li je prve vojvode u Pivi birao sam narod, pa, ih turske vlasti potvrðivale, kao što je to bilo u Drobnjaku ili su ih vlasti postavljale, nema taènih podataka. Za popa Toma Lješeviæa, pivskog vojvodu, imaju se pismeni podaci da ga je Mahmud-paša Bušatlija, skadarski vezir, carski odmetnik, postavio za vojvodu Pive i Crkvica 1786 godine. Izgleda da je bila onolika koliko je vojvoda imao podrške kod turskih vlasti. Svako veæe selo u Pivi imalo je svoga kneza. Kneza je, prema vremenu, postavljala vlast i biralo selo dobra èoveka i iz dobre kuæe. U kuæi Tadiæa ovo se kneštvo dugo zadržalo i prelazilo je sa oca na sina. Zna se da je 1840 godine, kada je Smail-aga Èengiæ prošao za Drobnjak, bio u Smrijeènu knez Arsenije Tadiæ i da je pratio Smailagu do na Duži. Zna se da su ovi seoski knezovi sve manje raspre i potre sudili i presuðivali. Trudili su se na sve naèine da se parnièari slože i naravnjaju. Nisu dopuštali da Srbi bez velike muke idu na turski sud. Verovalo se da Srbin gubi na turskom sudu, pa i kad parnicu dobija. Pojava Luke Vukaloviæa, pedesetih godina prošloga veka u južnoj Hercegovini, imala je odjeka i u njenom severoistoènom delu. Septembra meseca 1852 godine sastali su se više Vukaloviæeve kuæe, u Zupcima, na sastanak i dogovor ovi narodni ljudi: od Banjana Jovan Baæeviæ i Ðoko Miljaniæ, od Pive pop Žarko Lješeviæ i Arsenije Gagoviæ, od Drobnjaka pop Milovan Tomiæ, Milovan Karadžiæ i Milutin Bašoviæ. Na tom sastanku je uglavljeno da se ustane na Turke kad Vukaloviæ, u dogovoru s Cetinjem, dadne znak za to. Na Rudinicama su, 6 avgusta iste godine, u jednom prepadu do noge potukli Turke i veliki plen zadobili. Vratili su se svojim kuæama ustaši i narod je živeo potpuno slobodno. U narodu postoji i danas verovanje da je Piva za tih šest godina bila u sastavu Crne Gore, i da je njome, preko narodnih ljudi, upravljao knez Nikola sa Cetinja. Godine 1868 Turska izvrši neke reforme u administraciji u Bosni i Hercegovini i poène raju da steže. Pivu podeli na dva dela: Planina, sa svima naseljima na desnoj strani Komarnice-Pive, potpade pod Foèu, a Župa, sa naseljima na levoj strani, potpade pod Gacko. Tu je bio sud, kadija i juzbaša za vojsku. Kasarna je bila na Bezuju, prema Drobnjaku, i na Nedajnom, a stražarnice su bile na Rudini, na Pišèu i na Bezuju. U stražarnicama je bilo 10 do 20 nizama a u kasarnama po jedna èeta i više 100 do 150 ljudi. Turci su ove kasarne i stražarnice podigli od 1868 do 1875 godine. A kako je u Pivi bilo dosta turskih èifluka Plužine i Zukva bile su Èengiæa: iz Lipnika , u njoj je bilo i dosta hercegovaèkih muslimana na Zukvi su bili Gaèani ili kao èifèija ili kao radnika, to su turske vlasti preko njih držale raju u stezi. Raniji pivski ustaši, èim osetiše novu tursku upravu, napustiše Pivu i opet uskoèiše u Drobnjak i tamo ostaše za sve vreme ove druge i poslednje turske uprave u Pivi. Turci su bili kivni na Pivljane za ono šestogodišnje držanje pri Crnoj Gori, pa su ih držali u stezi i strahu kakav se nije zapamtio. Narod je hranio tursku posadu i vojsku; teran je na kuluk; nikuda se niko iz svoga mesta nije smeo maknuti bez dozvole vlasti; prebacivano je seljacima što su im roðaci uskoci; èesto su sela pretresana i traženi ustaši - jednom reèi: narod je bio pravo roblje. U maju 1871 god. Kuluèio je narod, pištao u mukama, ali nije bilo pomoæi. Proleæe 1875 godine bilo je mutno i uzrujano u severoistoènoj Hercegovini. Vrilo je na sve strane. Neredi i ustanièki pokreti pojavljivali su se svuda. Zulumæari Turci, isto onako kao pred ustanak u Srbiji 1804 godine, razmileli su se po zemlji i pljaèkali i arali narod, misleæi da æe ga tim naèinom umiriti i od ustanka odvratiti. Meðu ovima su èuveni i veliki zulumæari bili braæa Šajnoviæi iz Drine. Ovi su pošli u Pivu da beleže desetak. Zapadnu im ustaši: Mušan Živkoviæ, Šaban i Sava braæa Kruniæi, Novak Suknoviæ, Sava Likiæ, braæa Simo i Šæepan Ploska i još neki drugi. Ferat je bio na Goransku i pobiju se na Krscu. Tu od Srba pogine Šaban Kruniæ i Mušan Živkoviæ, oba voðe tih ustaša, a od Turaka pogibe nekoliko vojnika. Srbima su Turci glave otsekli i odneli. Posle ovog dogaðaja posada se turska uzbunila, ali nije preduzimala u narodu ništa, no je samo èuvala kasarne i stražarnice. U Nevesinju i Gacku, je vrilo, te ni otuda posade nisu se smele kretati i slabiti tamošnje položaje. Knjaz Nikola je tajno pomagao ustanièki pokret i bodrio uskoke i ustaše. Presretnu ih ustaši: Mira Gagoviæ, Šæepan Ploska, Ivan Kecojeviæ, Radojica Šarac, Æetko Glomaziæ i Milutin Milan Æeraniæ s Dubrovska iz Drobnjaka sa drugovima i pobiju ih u Dolinama u Seljkovcu sve do jednoga. Od ustaša tu, pored ostalih, pogibe Æeraniæ, a onaj jedan Turèin što je ostao u životu vrati se na Pišèe i izvesti tursku posadu o pogibiji svojih drugova. Pozovu Srbe seljake s Borkoviæa da im pomognu. Èim se Radule sastao sa Turcima on vikne na seljake, te skoèe na nizame i sve ih pobiju, ali pogine i Radule. Na taj glas seljaci iz sela Borièja i okolnih sela udare na Turke i zapale èardak. Tu pogibe Milisav Radoviæ, sinovac Radulov, otresit i hrabar seljak. Istoga dana, pred veèe, Cicmili, Bogdanoviæi i Milutin Kuliæ sa drugovima udare na ostatak Turaka na Pišèu. Nizami u kasarni na Nedajnom držali su se do 4 avgusta a toga se dana predadu pobunjenicima s tim da ih ostave žive i da ih puste da idu slobodno u Foèu. Ovi na to pristanu i Turci odu, u Nikoviæe na Crkvicama, a odatle posle preko Tare. U ovim prvim sukobima izmeðu ustaša i nizama ustaši su stalno stradali. Ustaši su bili naoružani štuèevima i drugim prednjaèama i bili su oskudni u džebani, a nizami su imali dosta džebane, imali bolje oružje i izvežbanije vojnike. No ništa im to nije pomoglo. Ustaši su skoro za nedelju dana osvojili sve karaule i pobili ili proterali tursku posadu iz Pive. Jedino se kasarna na Bezuju držala do 16 oktobra, koga je dana i ona pala. Gataèki Turci nisu mogli ostaviti neosveæene svoje ljude, što ih je raja u Pivi pobila, te potstaknu vlasti i Turke u Gacku i Nevesinju da se dignu protiv Pive. Mali turski upadi iz Gacka u Pivu bili su èešæi, ali prava turska vojska pod Rauf-pašom pošla je na Pivu u drugoj polovini oktobra, pošto je izgledalo da se stanje u Nevesinju i oko njega bilo malo umirilo. Crna Gora još nije bila u ratu sa Turskom, te otvoreno nije smela da pomaže Pivljane i Nevesinjce, ali dobrovoljci su sa sviju strana jurili u pomoæ svojoj braæi. Sve što je bilo za pušku u Drobnjaku, to je pojurilo Pivljanima u pomoæ. Tako se i u Pivi prikupi dosta vojnika za odbranu. Pivljani i Drobnjaci doèekaju Turke na Ravnome. Boj je bio 30 i 31 oktobra 1875 godine na Glasovitoj, više sela Lisine. Boj je bio žestok i vodio se na smrt i život. Najposle se Turci povuku natrag sa velikim gubicima. U tome su boju Drobnjaci i Pivljani oteli Turcima dva debanžova topa, i taj se boj može smatrati kao pravi poèetak ratova 1875 i 1876 do 1878 godine. Dotada je Piva bila najviše u vezi sa Gackom i Nevesinjem, a otada je odvojena državnom granicom, tako strogom, da je Piva bila potpuno zatvorena, naroèito prema Mostaru, na koju je stranu i imala jedino nešto puta i veza. Po osloboðenju Piva je podeljena na dve kapetanije: Župu, sa sedištem kapetana na Goransku, i kapetaniju Planina, sa sedištem kapetana na Pišèu. I u vojnom pogledu bila su dva bataljona: župski i planinski. Ova dva pivska bataljona s tri drobnjaèka. To je bio veoma razborit i trezven èovek i dobar komandant u ratovima. U poèetku je bio uz politiku kneza Nikole, a docnije se poèeo od njega odbijati. Èak je to išlo toliko daleko da je bio sa omladincima zajedno u borbi za Ustav 1907 godine i bio opozicija knezu i njegovoj kamarili. Po popisu stanovništva od 1931 god. Meðutim ja sam prilikom ispitivanja zabeležio svega 35 sela: 19 u Župi i 16 u Planini. Ova razlika u odreðivanju broja naselja dolazi otuda što ima Gornja i Donja Brezna; Gornje i Donje Rudinice; Gornji i Donji Unaè, pa to neki beleže kao zasebna sela, a neki kao jedno selo, a opet mnoga su sela pivska, naroèito u Polju Crkvièkom, tj. Po svome postanku pivska se naselja mogu podeliti u tri grupe: stara naselja, naselja od pre 300 do 250 godina i nova naselja. Takva su naselja u Župi: Mratinje, Plužine, Stabna, Stubica, Smrijeèno, Seljani i Rudinice, a u Planini: Donje Crkvice i zaseoci Zagraðe i Šæepan-Polje. Po predanju ova su naselja postojala u XV veku, a prema nekim starinama i privrednim znacima starim grobljima i tragovima vinograda i voænjaka ona su mogla tu postojati i mnogo ranije. Sva su ova naselja na zaravnima u kanjonima Vrbnice, Pive i Tare, gde su klimske prilike vrlo pogodne za život i gde ima u izobilju vode i šume. Ona su bila u poèetku manja i stanovnici su im se zanimali zemljoradnjom, voæarstvom, pèelarstvom, zanatima i pomalo stoèarstvom. Kako je prostor, u kome su ta prva naselja. Zbog toga su ova stara naselja matice za mnogobrojna nova sela, nove zaseoke i uopšte nova naselja. Adžiæi osnovali Lisinu bilo iseljenici iz starih krajeva na prvim katunima. Takva su naselja u Župi: Brljevo, Lisina, Zukva, Zabrðe, Stolac, Goransko, Duba i druga; a u Planini mogla bi se u njih uraèunati Dubljeviæi i Pirni Do. Ova su naselja u blizini starih naselja i s njima su održavala tesnu vezu kako iz odbranbenih, tako i iz ekonomskih razloga. Stanovništvo ovih naselja veæ je izmenilo, pod uticajem klimskih prilika, zanimanje. Napuštaju zanate, voæarstvo i pèelarstvo i odaju se zemljoradnji i stoèarstvu. Ova se naselja mogu podeliti u dve grupe: naselja, koja su postala u drugoj polovini XVIII veka i naselja, koja su postala oko sredine XIX veka i docnije. Osnivali su ih meštani deobom zadruga, a umnožavali su se priraštajem i doseljavanjem. Osnivanje tih naselja su izazvali prenaseljenost i ekonomski razlozi. Seljaci su po katunima i po planini kosili i spremali seno za zimu. Uza seno spremali su staje i priboje za ovce. Prvo su u stajama zimovali èobani, docnije i èobanske žene i deca, a najzad i ostala èeljad iz èisto ekonomskih razloga: da se na dve strane kuæa ne vodi. Tako se malo po malo stara sela napuštaju i stvaraju nova na katunima i pri planinama. Ovakvih naselja ima dosta i njihovo se stanovništvo uglavnom bavi stoèarstvom, a zemljoradnjom vrlo malo. Ostala zanimanja svojih predaka - zanate, voæarstvo i pèelarstvo - sasvim su napustili. Proces stvaranja novih naselja, u Pivi je vrlo interesantan i pouèan. U ranije vreme, kada nije bilo ni liène slobode ni imovne sigurnosti, seljaci su se pribijali jedni uz druge radi odbrane i davanja otpora napadaèu: zadruge su se èuvale, a kuæe su bile zbijene bilo u celome selu bilo u svakom kraju sela. Na katune se izdizalo u jedan, a zdizalo takoðe istoga dana. Livade po katunima su se kosile kao i danas, ali se seno s njih zgonilo u selo bilo na konjima bilo zimi po površici na saonicama ili granama ili se slobodno spuštalo niz voznike. U novije vreme, kada se narod osetio slobodniji i sigurniji, podiže staje i zimnje stanove po katunima i oko sela, gde mu je zemlja i gde mu je zgodnije, a kuæe gradi na svojoj zemlji bez obzira na blizinu ili udaljenost sela ili pojedinih krajeva sela tamo gde mu je najpogodnije sa èisto privrednog gledišta. Tako ima pojedinih seljaka udaljenih sa kuæom po tri do pet a i više kilometara od sela ili najbližeg kakvog naselja. Oni zimi po tri do èetiri meseca ne vide žive strane duše, veæ žive usamljeni kao pustinjaci. Sva su sela u Pivi razbijenoga tipa: starija šumadiskoga sa krajevima, a novija starovlaškoga. Sela šumadiskoga tipa ne zauzimaju velike prostore kao sela po Šumadiji, ali imaju jasno obeležene krajeve, u kojima, su kuæe zbijene. Njive su u ovim selima oko kuæa, a livade i ispaše izvan sela. Takva su sela Plužine, Stabna, Crkvice, Borkoviæi i druga. Meðutim, kod sela starovlaškog tipa kuæe su rasturene po selu bez ikakva reda. Njive su po selu i oko sela, a sporedne zgrade, gde ih ima, takoðe su rasturene po njivama i livadama i u selu i oko sela. Dok sela šumadiskog tipa imaju izgled malo kulturnijeg naselja, dotle ova starovlaškoga više lièe na katune nego na sela. A kako ova sela starovlaškog tipa nemaju skoro nigde šume oko kuæa, niti kakvog voæa, izgledaju još više kao neka privremena naselja. Po seoskim krajevima u Pivi naseljena su ista bratstva, te se po njima èesto i zovu. Crkvicama: Nikoviæi, Jeriniæi, Šariæi, Vojvodiæi, Kneževiæi itd. Kako su pojedini krajevi dosta veliki, sa 15 ili 20 kuæa, èesto ih poneki nazivaju zaseocima, pa èak i selima. Otuda i dolazi nejednaka cifra u broju sela kod statistike i pojedinih ispitivaèa. Kuæe nisu nikakvom ogradom ograðene, a po selima, naroèito novim i najnovijim, nema šume, te su sela gola i izgledaju divljaèna. Kuæe su po selima velike i lepe, te kad bi sela imala drveæa izgledala bi mnogo lepša i mnogo savremenija. Kroz sela samo vode staze i ponegde krèanici, a o kakvom graðenom putu nema ni pomena. Još narod nije tamo svestan korisnosti puteva, pa na njih slabo i obraæa pažnju. Od starina u Pivi vredi pomenuti ove tragove ranijih naselja: stara groblja mramorje , gomile, gradine, crkvišta i manastir. Njih ima na mnogo mesta u Pivi. Ima ih mnogo više no u Drobnjaku, sigurno zato što je Piva, naroèito dolina Pive i Vrbnice, mnogo župnija od Drobnjaka i što je bila kroza sva vremena naseljenija od njega. Nadgrobne su ploèe položene po zemlji i do pola su u travi. Na dva od ovih grobova su krstovi v. Nadgrobne ploèe nemaju šara i nema nijedne da stoji uspravljeno. Kad bi se te nadgrobne ploèe isprevrtale, možda bi se na njima, s druge strane, našle još kakve šare ili kakvi drugi znaci. Ima jedno staro groblje u selu Bukovcu. Manje ima nadgrobnih ploèa no u D. Breznima, a otprilike su iste onakve kao one u Breznima. Ove nemaju nikakvih šara niti ukrasa. Zatim ima po jedno staro groblje na Branovu; oka sela Smrijeèna; na Gracu; više sela Budnja; na Bari Grgurskoj ovde na jednoj ploèi imaju uklesane nožice, makaze, kojima se ovce strigu ; kod mlina na Vrbnici u Plužinama. Sva su ova groblja manje više jednaka: to su velike kreènjaèke ploèe bez ikakvih šara i ukrasa, rasturene po zemlji na kakvom malom brdašcu, udaljenom od naselja po nekoliko stotina metara. Ima staro groblje više Pirnoga Dola. Tu ima 12 lepih nadgrobnih ploèa, ali bez ikakvih šara. Ploèe su raðene i lepo otesane. Ima iza Borièja 10 grobova sa nadgrobnim ploèama neureðenim i prostim. Ima jedno groblje u Knež-Dolu na Gornjoj Jaseni, visoko u planini. Ovo je groblje isto onako kao ono u Borkoviæa Katunu. Ima jedno groblje u Nikolinom Dolu i u Todorovom Dolu. Staro groblje kod crkve na Pišèu je vrlo interesantno. Ono je mnogobrojnije no i jedno do sada pomenuto. Prilikom raskopavanja ovoga groblja naišlo se na neka stara crkvišta. Na temeljima jednog starog crkvišta podignuta je i nova crkva za Pišèe i okolinu. Crkva nije velika i sva je ozidana od kamena iz temelja tih crkvišta i od nadgrobnih ploèa. Ovo groblje na Pišèu je izmešano: ima starih grobova i grobova docnijih ali ipak nikako docnijih od 350-400 godina sa hrišæanskim oznakama. Na starijim grobovima su ploèe grube, neizraðene i velike; docniji grobovi su lepši, ploèe su im izraðenije i na njima ima uklesanih znakova od kojih su jedni pravi krstovi, a drugi lièe na krstove. Na jednome ima pravi krst sk. Na drugom ima reljefno uklesan mali maè. Na treæem grobu, koji ima oblik krova od kuæe, ima s èela krst interesantnog oblika i na jednoj strani dva krsta istoga oblika. Na èetvrtom grobu ima zvezda šestopera i mesec sa, rogovima sk. Na petom grobu ima krst opet naroèitog oblika. Na šestom s leve strane ploèe ima krst bareljefu, dok su ovi prvi svi reljefni. Prilikom prekopavanja u ovom starom groblju uvek se nalazi po jedna mala srebrna parica. A u jednom grobu, na samoj ledini, u blizini toga groblja, naðeno. Najlepše je groblje, zvano Mramorje, u Borkoviæa Katunu. Ovde ima 17 grobova na jednoj obloj glavici. Nadgrobne su ploèe u obliku trapeza od tvrdoga kreènjaka, dosta lepo uraðeno i sa šarama s lica sk. Nekada su ploèe bile sve uspravljene, tj. Na jednoj od tih ploèa poèeo je neko da kleše krst, pa je ostavio nedovršeno. Približno je na toj visini i groblje na Branovu u Jezerima, koje narod takoðe zove Mramorje. Oko Šæepan-Grada Sokola ima mnogo starih grobova. Pop Jovo Radoviæ iz D. Crkvica prièao mi je da takvih starih grobova ima mnogo po šumi sa strane Tare i da na njima ima nekih natpisa. Ja te ploèe nisam gledao, ali sam naišao na jugoistoènoj strani od grada na staro groblje sa vrlo velikim nadgrobnim ploèama. U jednoj grupi ima 9 grobova, a meðu njima je jedan najveæi i najlepši i na njemu ima æirilovski natpis dosta iskvaren. Natpis glasi: Božû i Petkovü? Molþ vi ne popiraite me mimoiduæi, ere sam {a bio kako i vû a vû æete bûti kako i ja smertni. Postavihü bilig za života a iskahü umreti u Sokolu... Ovaj je grob dosta dobro oèuvan. Natpis je na, njemu sa strane i sa nešto više truda i strpljenja mogao bi se proèitati i potpuno razjasniti. Grob je donjim delom zarastao u korov, a oko njega je šuma. Dimenzije ovoga groba po merenju dopisnika iz Foèe ne podudaraju se u svemu sa mojom merom. Po dopisnikovom: grob je dugaèak 2,36 m. Ova su stara groblja rasturena po celoj Pivi, ali ih ima mnogo više u selima koja su postala na katunima i u Planini no u selima u Župi. Jedino od ovoga èine izuzetak nekoliko grobova kod Plužina i groblje oko Sokola. Oko groblja na D. Breznima i oko groblja na Pišèu do pre 80 godina nije bilo nikakvih naselja, a oko grobalja u Planini i po katunima nema ni danas naselja. Nastaje pitanje: èime su se zanimali ti stanovnici èija su groblja na tolikim visinama, gde surova zima traje najmanje šest do sedam meseci. To su bili, besumnje, stoèari, koji su leti izjavljivali ovce na pašu na te planine, a s jeseni ih gonili u humnije toplije predele, kao što su Umnjaci doskora izgonili ovce na letovanje na Magliæ i okolne planine. Kod starijih su nadgrobne ploèe velike, grube, neobraðene i skoro bez ikakvih šara i ukrasa. Na tim ploèama nema nikakvih znakova hrišæanstva, te bi se po tome moglo verovati da su ta groblja iz vremena pre no što su Srbi primili hrišæanstvo. Poznija groblja imaju nadgrobne ploèe malo uraðenije, mnoge su otesane i imaju neke šare; na nekima ima znakova hrišæanstva, tj. Ta su groblja prema tome iz doba hrišæanstva, i besumnje hrišæanska. U vremenu Hercega Stjepana. Rovinski, koji je osamdesetih godina prošloga veka bio u Pivi, opisao je Pivu u svome velikome delu Èernogorija, knj. U Dragaljevu, s pivske strane, ima na dva mesta velikih kamenih gomila kupastog oblika. Ne izgleda da je kamenje na te gomile usturano radi èišæenja livada. Jedna je od tih gomila visoka do 8 metara, a u preèniku ima 25 m. Narod prièa da pod tim gomilama ima grobova. U Pivi ima dva mesta što se zovu gradine: gradina ispod sela Stabna i grad Soko, Šæepan-Grad. Gradina ispod Stabna je ostatak nekih zidina na jednoj strmoj kamenitoj kosi, pri utoku reèice Sutulije u Vrbnicu. U blizini ove gradine ima mesto što se zove Vinogradi, i narod zove gradinu Gradina Ercega Šæepana a vinograde Ercegovi Vinogradi. Šæepan-Grad je na jednom karsnom grebenu više Šæepan-Polja. Oèuvale su se zidine od grada, ali to je sve obraslo u šumu da mu se ne može ni s koje strane priæi. Položaj grada je vrlo podesan. On je èuvao prelaz na Šæepan-Polju i odbijao sa malim snagama svaku navalu ka Pivi i Drobnjaku, Grad je sa prisojne strane, pa iako je na priliènoj nadmorskoj visini - ima preko 700 m. Okolina grada je bogata vodom i šumom, a podnožje mu zapljuskuju Tara i Piva. On se pominje i pre XV veka. U vrhu staroga naselja, a sada zaseoka Zagraða, ispod Šæepan-Grada, ima stara crkva sa jednim kubetom na sredini. Crkva je u ruševinama, a zidana je od kamena i bigra. Svodovi su izgraðeni od bigra, a crkva je bila spolja obložena tesanim kamenom. Na oltaru su troja vrata, i svi su lukovi, kako u crkvi tako i nad vratima i provorima, izraðeni u arapskom stilu. Na sredini crkve ima jedan veliki nadgrobni spomenik od beloga mermera bez ikakvoga natpisa. Spomenik ima oblik kuænjega krova i seljaci su ga pomerali i prevrtali tražeæi novac ispod njega. Oko ovoga crkvišta nalazi se èitava šuma od divljih krušaka i jabuka divljaka. Èovek bi rekao da je to sve nekada rukom saðeno, pa zapušteno i podivljalo. Više crkvišta ima divan i jak izvor. Na samom Šæepan-Polju ima crkvište u seoskom groblju. Crkvište je veliko i predanje kaže: da je to bila glavna saborna crkva Hercega Šæepana. Najveæa je i najznatnija starina u Pivi manastir Uspenije Sv. Manastir se lepo oèuvao i nalazi se na levoj obali reke Sinjca, blizu njegovog izvora, u kraju koji se zove Gusac sl. Crkva ima oblik laðe, a ozidana je od finoga žuækastog i crvanog kreènjaka, koji je od sunca dosta izgoreo, te stalno prska puca. Srednji deo crkve je na stubovima, kojih ima šest, po tri sa strane. Debljina je zida 1,17 m. Unutrašnjost crkve je podeljena na oltar, mušku crkvu i papertu za žene. Dužina crkve šupljinom iznosi 26,70 m. Glavna vrata su visoka 1,85 m. Freske nisu neke naroèite vrednosti, ali su se u veæini dobro oèuvale. Od naših svetaca vredi pomenuti: fresku sv. Save u oltaru, fresku Stevana Deèanskog na stubu s desne strane, fresku sv. Simeuna na zidu prema fresci Deèanskoga i dve freske ktitora manastira oko južnih vrata sa modelom crkve. Freske naših svetaca su onakve kakve se nalaze po našim zadužbinama iz XIII ;i HIV veka. Sava je u ornatu arhiepiskopa sa tonzurom na glavi; Deèanski ima krunu na glavi sl. Simeun je u crnoj rasi kao monah slika 18. One dve freske oko južnih vrata su vrlo interesantne. To je mesto za ktitore crkve, a da ove dve freske pretstavljaju ktitore, najbolje pokazuje model crkve, koju leva freska drži na jednoj ruci. Freska s desne strane ovih vrata, kad im se licem okrenemo, pretstavlja èoveka sa nekom vrstom kape, kao turbanom, na glavi, okrugle brade, u æurku do zemlje, postavljenom lisièinom, sa rukavima do lakata zasukanim, i u zelenoj anteriji sl. Ovaj je èovek pružio desnu ruku ka fresci s leve strane vrata, a levu ruku drži na prsima. Freska s leve strane vrata pretstavlja èoveka u vladièanskom ornatu bez oreola. Izmeðu ikone Bogorodièine i vrha modela crkve,- koju drži ovaj vladika u desnoj ruci, stoje ostaci od natpisa: pres ve ta B ogorodi ce primi... Više se od ovoga natpisa ne može proèitati, a drugoga kakvog natpisa izgleda nije ni bilo. Postavlja se pitanje, èije su ove dve freske, što pretstavljaju ktitore crkve. Freska u ornatu vladike, sa modelom crkve na desnoj ruci, besumnje je mitropolita Savatija, koji je Pivski Manastir podigao prema natpisu, a èovek u æurku sa zelenom anterijom ispod æurka, u jednoj kapi koja lièi na turban - nije svešteno lice niti je pravoslavni. Èim se pogleda freska, vidi se da je to slika nekoga velikog turskog doglavnika u odelu hodže ili muftije. Bogatstvo æurka, bogatstva krzna, kojim je æurak postavljen, zelena svilena anterija ispod æurka, kapa na glavi u obliku turbana, okruglo potseèena brada pokazuje èoveka i bogata i od uticaja, koji je omoguæio podizanje ove crkve. Istina je da je ovo vreme bilo vreme patrijarha Makarija i njegova roðaka Mehmeda Sokoloviæa, velikog turskog vezira, kada se dozvoljavalo opravljanje napuštenih naših crkava i manastira, ali se ne zna da su se, u to vreme, i nove crkve podizale, naroèito ovolike koliki je Pivski Manastir. Pošto nema natpisa nad freskom da bi se znalo èija je, jedini je podatak o tome narodno predanje koje veli da je to slika Mehmeda Sokoloviæa, strica mitropolita Savatija, naslednika Makarijeva na patrijaršiskom prestolu. Do pre 100 godina freske su bile dobro oèuvane i onda je i ova freska bila mnogo jasnija, te je svako u njoj poznavao sliku muslimana. Prièaju da je Smail-aga Èengiæ a naroèito njegov sin Dedaga Derviš-paša , èesto dolazio u manastir, ulazio u crkvu i pred ovom freskom prostirao serdžadu i klanjao. Posle molitve uvek bi ostavili po žutu medžediju ili dukat kao prilog crkvi. Ta je pretpostavka nemoguæa iz ovih razloga: 1. Kaluðer, iguman ne može se u crkvi zografisati u æurku i sa kapom na glavi. To niti gde kod nas ima niti je gde zabeleženo. Srpski kaluðeri nikada nisu nosili okruglo ošišanu bradu. To je manir muslimana kad malo ostare ili doðu do velikog položaja u èinovnièkoj karijeri. Tipove u istom ovakvom odelu i sa turbanom fes, koji se ozgo malo ili vidi ili ne vidi, obmotan velikim žutim hadžijskim šalom, èalmom malo isturenim, da se èelo vidi, sretao sam pre trideset i više godina u Skoplju i po drugim krajevima Makedonije na svakom koraku. Savatije, osnivalac manastira, umro je kao patrijarh 1586 godine, dakle godinu dana pre no što se crkva poèela zografisati, te ne bi imalo opravdanja da se iguman Simeon stavi naporedo sa Savatijem kao ktitor. Nikakva natpisa, osim onoga napred navedenog, iznad ovih ktitora nema, što takoðe znaèi da ovo nije freska igumana Simeona nego nekoga drugoga èoveka. Da je ovo Simeonova, on bi prilikom njene izrade iznad nje ili pored nje stavio kakav znak ili èitav natpis da se to vidi. Prema svemu sam potpuno uveren da je ta freska slika nekoga muslimana koji je pomogao Savatiju da dobije odobrenje za zidanje ovako velike crkve i omoguæio mu prilogom da se crkva podigne. Da li je to freska Mehmeda Sokoloviæa iz mlaðih godina, kao što narod prièa, ili nekog njegovog roðaka, to je druga stvar. U crkvi ima dosta natpisa s kraja XVI i iz XVII, XVIII i poèetka XIX veka na zidovima, nad freskama, oko vrata, na ikonama; dalje ima dosta starih crkvenih utvari: krstova, kadionica, tasova, i knjiga sa važnim natpisima i zapisima. Kakav istorièar-arheolog i kakav paleograf imali bi dosta posla u ovom manastiru. Stojanoviæa, ali bi to trebalo sve prokontrolisati na licu mesta. Manastir ima tri zvona, dva novija, a jedno katolièko, liveno 1667 godine. Po Pivskoj Planini i oko Durmitora sa pivske strane ima dosta katuna i mesta sa neobiènim imenima. Od ovih neka mogu biti poreklom od starijeg, nesrpskog stanovništva. Takva su na pr: Macavar Do katun sela Vojinoviæa , Šake strane više sela Pišèa , Mataruge kraj severno od Todorova Dola , Bobani do Prijespe udut sela Duži , Drpe katun zaseoka Lica , Bobotin Vrh u selu Gornjem Unèu , Ruðin Do iznad katuna Vojinoviæa , Murgule dolina iznad staroga groblja na Pišèu , Pioska, Kreèman, Minina Varda i Bovani mesta oko Dobrog i Todorovog Doda. U Borkoviæima se nalaze dva katuništa: jedno se zove Paroške Doline i govori se da su tu nekada izdizali Parežani, a drugo se zove Potrš, i vele da su tu živeli Potršani. U Banjanima Parežana ima i danas. Na Pišèu, povrh greda, nalaze se neke zidine, mahom na æelici. Narod ih zove Kuæe Marièiæa. Danas u Pivi nema nikoga da se preziva Marièiæ i ne pamti se da se iko u Pivi prezivao tim imenom s ovu stranu 300 godina. Dodaju da je po predanju od ovih Marièiæa Vid Marièiæ, koji se èesto spominje u narodnim pesmama. Tip kuæa u Pivi je isti onakav kakav je u Drobnjaku i u ostaloj severnoj Hercegovini. Kuæe su: prizemljuša, na æelici i kula. Prizemljuša je najprostija vrsta kuæe. Gradi se u kakvom pristranku, te joj je zid sa tri strane u zemlji a samo s jedne, s lica, na zemlji. Ognjište je u kuæi, a peæ u sobi, i vezani su vratima kroz koja se peæ loži i hleb u peæ meæe da se peèe sl. U Pivi sam naišao i na kuæe prizemljuše u Borkoviæima sa tavanom preko cele kuæe; inaèe je tavan samo iznad sobe. U ovakvim kuæama žive èeljad i stoka zajedno, i one lièe na drobnjaèke staje. Nad sobom je, na tavanu, u pregradi žito u koševima i ostava, a nad pregradom za konje i goveda je pregrada za ovce. Tavan je vezan za kuæu proskokom, a ovce na tavan ulaze kroz vratanca, koja su naèinjena na krovu, s gornje strane, pri dnu streje. Ako je kuæa prizemljuša cela nad zemljom, onda su na njoj dvoja vrata: jedna za èeljad, a druga za stoku, inaèe su jedna sk. Kuæa na æelici je stari i omiljeni tip kuæe. Izgleda mi da je tome uzrok njena praktiènost u svakom pogledu. Ona se lako gradi i dovoljno je prostrana te ima odeljenja i za èeljad i za stoku. Ona se može smatrati kao pravi i èisti tip srpske kuæe dinarskoga èoveka. Po Drobnjaku i Pivi sve stare zidine pokazuju da su tu bile kuæe na æelici. U kuæi na æelici ima obièno èetiri odeljenja sl. Ognjište je ispred sobe i ono je uvek na æelici, a tako su na æelici i æiler i klijet. Za ognjište je proseèen tavan radi sigurnosti od vatre. Negde je ognjište podzidano a negde je useèeno u santraè. Više ognjišta je èerjen o koji se vešaju verige. Gornji tavan u kula i u kuæa na æelici je od šašovaca ili od podnica. U jedan koš može da stane pet do deset tovara žita, i ono se u njemu lepo suši. Prozori su na kuæama mali i nema ih mnogo. Povrh okruglija i donjih venèanica udaraju se grede za gornji tavan. U venèanice se usecaju rogovi kljuèevi , a povrh rogova je sleme. Po rogovima su žioke u razmaku od 80 cm. Ako je kuæa od brvana, na gornju se podvlaknicu usecaju direci za brvna, a negde se brvna sasjecaju u æertove pot. Povrh brvana udaraju se venèanice i na njih se usecaju rogovi. Krovovi su u kuæa visoki zbog velikog snega. Sve prizemljuše i kuæe na &a